G8
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Srednja ekonomska škola

Sta je G8?
Grupa 8, poznata pod imenom G8 je forum od osam najbogatijih lidera i najmoćnijih nacija na svetu – Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Rusija, Nemačka, Japan, Italija, Kanada, Francuska i Sjedinjene Američke Države. Takođe je predstavljena i Evropska Unija.
Grupa osam (G8) je neformalna organizacija koja objedinjuje neke od najvećih kapitalističkih država na svetu. Ona nema pravni status, ni osnivačku povelju ni ustav, nema stalne organe, nema sedište. To njene odluke stavlja izvan bilo kakvog vida demokrtaske kontrole. To je važno "mesto susretanja" najmoćnijih lidera sveta na kom se sastaju da bi postigli konsenzus među sobom a koji će potom biti nametnut čitavom svetu. To pomaže formiranju međunarodne solidarnosti među elitama. I sasvim prirodno to dovodi do prvenstva prvatnih i korporativnih interesa u odnosu na demokratske i kolektivne interese, to vodi ka privatizaciji, deregulaciji, povećanoj mobilnosti kapitala i eroziji kontrole nad lokalnim ekonomijama od strane stanovništva. To čini G8 jednim od najmoćnjih instrumenata kapitalističke globlaizacije i neoliberalnog plana rada.
Šta je G8 Samit?
Od 1975. godine. čelnici država ili vlada glavnih industrijskih demokratija jednom godišnje se sastaju da bi razmotrili glavna ekonomsaka i politička pitanja sa kojima se suočavaju njihove zemlje kao i međunarodna zajednica u celini. Procedura njihovog sastanka nije objavljena u javnost, ali G8 često komunicira rezultatima na zatvaranju njihovog Samita, prikazuje njihove diskusije, koje se često fokusiraju na ekonomiji. Takođe, oni diskotuju o bezbednosti i terorizmu.
Stvaranje G8
G7 je formirana u vreme globalne ekonomske krize povezane sa naftom.
Šest zemalja je učestvovalo na prvom samitu, održanom u Rembujeu, Francuska, u novembru 1975. godine:
Sjedinjene Države
Britanija
Nemačka
Japan
Italija
Njima su se pridružile Kanada, na samitu u San Huanu, Porto Riko, a Evropska Zajednica, na londonskom samitu 1977. godine. Od tada pa nadalje, članstvo G7 je fiksno,mada se predveče pariskog samita 1989. godine. lideri 15 zemalja u razvoju susreli sa liderima G7, a SSSR, pa potom Rusija, nakon samita iz 1991. godine. učestvuje u razgovorima G7. Počevši od samita u Napulju 1994. godine, G7 se svake godine sastaje sa Rusijom ( na šta se odnosila skracenica P8, ili Političkih 8). Sastanak Osmorice u predstavlja prekretnicu, jer je njime obeleženo puno učešce Rusije u svim razgovorima izuzev onih koji se tiču finansijskih i određenih ekonomskih pitanja; na samitu Brimingemu, 1998. godine, Rusija je uzela puno učešce,kada je rođena G8 (mada G7 nastavlja da funkcioniše mimo formalnih sastanka). Na samitu u Kananaskim u Kanadi 2002. godine. objavljeno je da će Rusija biti domaćin na samitu G8 2006. godine i na taj način upotpuniti proces postajanja punopravnim članom. Primljena je ne toliko zbog veličine svoje ekonomije ( 2004. bila je 16.-ta po veličini u svetu), već zbog svojih bogadstva u prirodnim resursima poput gasa i nafte, i njenog nuklearnog arsenala.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]